Dok čekam prevoz
3:34:00 PM
prvo osiguravam uši
stanice na radiju nisu dobar saveznik
ali
ne postavljam uslove
zvučna izolacija je najbolji štit
od empatije koja
me uvuče u vir
svaki put kad u
prolazu
čujem nešto tužno
dlanovi su, prvih
10 minuta,
bezbedni u džepovima
nakon toga,
anksioznost pokreće prste
po besmislenoj
mapi
skrolovanja
unedogled
prsti se bune,
gase aplikacije iz osvete
dižem pogled ka
životu koji cirkuliše
u svom apsurdu
raskopane slavije
biram da ne vidim
natpise na bilbordima
dioptriju lakše
podnosim od težine naočara za vid
izlozima prilazim
kao razbijenim ogledalima
odraz koji vidim
pun je nepravilnih crta
slojevito
oblačenje ne pomaže
ljudi koji čekaju
prevoz, vide svaku moju nesigurnost,
kao slomljenu
kost na skeneru
kako oni lako
donose odluke, a ja ne izlazim iz začaranog kruga mesecima, pomislim
iz nemoći savijam ruke u pesnice
toliko jako stežem prste da noktima prekidam cirkulaciju
vetar opet nema milosti
u oči mi baca otkinute čestice asfalta i mutiranu
prljavštinu trotoara
možda u ovom trenutku
i tebi treba zagrljaj
nikad sa sigurnošću nećemo znati
da li je naš susret bio samo slučajnost.
3 comments
Heej, baš mi je drago što si se javila! Baš mi je čudno kad vidim da neko zapravo pročita ono što okačim, jer je blog skoro nemoguće naći...Čuvaj se i laganim koracima u lepe dane :*
ReplyDeleteNaletela i ja na blog i tekst i divna je duša koju deliš. Hvala ti puno, od srca, osećam se manje sama čitajući ovde.
ReplyDeleteMina
Draga Mina, toliko je divno ovo što si napisala, hvala ti. I dalje ne znam kako ljudi nalete na blog, u suštini ga dosta krijem, jer sam stidljiva i introvertna, a s druge strane mi treba prostor za ispoljavanje...Šaljem ljubav!
Delete