Na putu do posla

6:21:00 PM

Nisam ni doručkovala,

a već sam na minskom polju

fatalnih odluka i strahova uplašenog deteta.

Ubeđena da će

moj stomak istruliti

dok čekam prevoz,

pokušavam da zviždim i dišem duboko.

Mutnim očima gledam nekad lepe fasade,

ružno dekorisane izloge i trotoare pune rupa.

Jasno vidim samo ono što je blizu,

dioptrija filtrira ostalo.

Plašim se auta i smrti na semaforu.

Ulicu prelazim kao manekenka

koja pada na sred piste.

Ako bi baš sada počeo sneg,

kucala bih ti poruku,

dok se pahulje tope na ekranu.

A onda bih,

promrzle prste stavila na obraze-

suze su zimi najtoplije.

Pages